DORS/CLUC 2013

183482820img20120429141 (1)

Jubilarna 20. konferencija Dani otvorenih računarskih sustava/Croatian Linux Users’ Convention 2013 (poznatija kao DORS/CLUC) bit će održana od 15. do 17. svibnja u Zagrebu. Konferencija će se po prvi puta održati pod visokim pokroviteljstvom Predsjednika Republike Hrvatske prof. dr. Ive Josipovića.

DORS/CLUC 2013

DORS/CLUC je jedna je od najvećih konferencija u regiji koja se bavi tehnologijama slobodnog i otvorenog koda te okuplja inozemne i domaće  stručnjake s ciljem razmjene iskustava i ideja. Harald Welte, Ivan Guštin, Theodore Ts’o, Mark Shuttleworth, Dobrica Pavlinušić, Brian Fitzgerald, Rasmus Lerdorf su samo neki od poznatih stručnjaka koji su sudjelovali na dosadašnjim DORS/CLUC konferencijama.

Konferencija se sastoji od dva dijela: konferencijski dio koji traje dva dana, radionice koje traju jedan dan. Prvi konferencijski dan je većim dijelom posvećen poslovnim temama i najnovijim iskustvima primjene tehnologija slobodnog i otvorenog koda iz regije i svijeta u industriji dok je drugi dan većim dijelom posvećen tehničkim temama. Na radionicama koje su najčešće orijentirane za tehničke korisnike možete naučiti rješavati konkretne tehničke probleme i koristiti različitu tehnologiju slobodnog i otvorenog koda.

Bilo da ste početnik ili napredni korisnik tehnologija slobodnog i otvorenog koda vjerujemo da će vam DORS / CLUC 2013 osigurati tri dana zanimljivih predavanja, radionica, mnoštvo novih informacija te omogućiti da ostvarite nove poslovne kontakte.

Za prijavu i najnovije obavijesti o konferenciji pratite službenu stranicu konferencije: www.dorscluc.org

Spasavanje podataka sa USB flash memorije

usb-flash-drive

USB flash memorije su veoma brzo postale jedan od najpopularnijih medija za prenošenje, čuvanje i skladištenje podataka.

Spasavanje podataka sa USB flash memorije

Ukoliko i Vi imate potrebu da na jednostavan način prenosite Vaše podatke, da se na najjednostavniji način služite njima, i ako želite da su Vam uvek pri ruci, velika je verovatnoća da posedujete bar jedan ako ne i više ovih malih ali korisnih uređaja, koji su i više nego odlični za tu namenu. Prva veća prednost USB flash diskova, leži naravno, u njihovoj veličini, što ih čini dodatno pogodnim za upotrebu i udobnost samog korišćenja. Oni mogu nositi različite vrste podataka, slike, video fajlove, .txt dokumenta, i ostale.

Druga stvar koja nije za zanemarivanje je njihova cena, koja je iz dana u dan sve niža, dok sami kapaciteti (veličina USB diska) postaju sve veći i veći.

Spasavanje podataka sa USB flash memorije

Oni nam omogućavaju da prenosimo naše podatke sa jednog mesta na drugo, sa lap-topa do DVD plajera, mini-linije, desktop računara itd. Ali, iako se ne kvare prečesto i vrlo su jednostavni za upotrebu, ponekad stvari mogu da krenu u pravcu u kom ne bismo želeli, a to je kvar naše USB memorije ili nemogućnost čitanja podataka sa nje. To će se najčešće destiti kada nam je USB disk najpotrebniji ili kada su nam podaci sa njega hitno potrebni. U takvoj situaciji najbolje je i napametnije kontaktirati stručne i obučene ljude (eksperte za data recovery) kako ne bi došlo do gubitka podataka, ili pak kako bi u najgorem slučaju, količina izgubljenih podataka bila što manja.

Ukoliko se Vaš USB flash disk pokvari ili čak bude polomljen postoji mnogo različitih problema sa kojima se možete susresti.

Prvi problem na koji možete naići je fizičko oštećenje uređaja Do takve vrste kvara može doći na više načina, ukoliko ga ispustite (shock), uklonite uređaj iz USB porta računara nepravilno, prosipanjem tečnosti, takođe, usled previsoke ili previše niske temperature okruženja gde se nalazi USB flash koja može uticati na nepravilan ili čak kvar uređaja. Problem se može kriti i u nepravilnom funkcionisanju softvera, hardvera ili u zaraženošću virusima.

Spasavanje podataka sa USB flash memorije

Bez obzira na to kako je problem nastao ili kakva je priroda samog kvara, u Vašem je interesu da pokušate da spasite što veću količinu podataka, i smanjite gubitke na najmanju moguću meru, a to ćete postići jedino ako se obratite profesionalcima za spasavanje podataka (Data Recovery), koji su u mogućnosti prvenstveno da na pravilan način urade dijagnsotiku samog kvara i uređaja, i utvrde stepen oštećenja kao i to da li je spasavanje podataka moguće i u kojoj meri.

Zašto je bitno prepustiti posao profesionalcima?

Ovakve se vrste popravki, pored stručnosti i znanja, u velikoj meri moraju odvijati u posebnim uslovima (laboratorijama) tzv. “clean room”, sterilnom okruženju, gde ne postoje nikakve nečistoće (čestice prašine i ostale prljave čestice iz vazduha koje nas okružuju) koje mogu još više ugroziti i uticati na rad Vašeg uređaja. U ovakvim situacijama, osim spasavanja podataka sa Vašeg medija, postoji i realna mogućnost da i sam medij bude popravljen.

Spasavanje podataka sa USB flash memorije

U svakom slučaju, samostalno pristupanje data recovery-ju, uz pomoć bezbroj namesnkih programa koji se nude i reklamiraju na internetu, nije potez koji savetujemo, upravo ukoliko su podaci koji su potencijalno izgubljeni Vama bitni ili nemate bek-apove istih.

Linux Mint Faenza ikonice

Linux Mint Faenza square

Faenza sadrži bogat paket ikonica, ali ako koristite Linux Mint osetićete da vam neka nedostaje. To je “Start menu” ikonica, odnosno logo Linux Mint-a. Evo kako bi mogla da izgleda:

Maya:

Linux Mint Faenza ikonice

Linux Mint Faenza ikonice

KDE:

Linux Mint Faenza ikonice

Linux Mint Faenza ikonice

Xfce:

Linux Mint Faenza ikonice

Linux Mint Faenza ikonice

I, kako vam se čine?

UPDATE – 27. 10.2012:

Sredio sam staru ikonicu za MATE i Cinnamon (označio sam je sa “Maya”) i napravio njenu tamnu verziju. Ikonice za KDE, Xfce i LXDE verzije  su u pripremi.

Šta je novo:

-smanjio sam veličinu sa 600×600 na 96×96

-pojednostavio sam logo

-dodao sam senku

-prilagodio sam ikonicu Faenza ikonicama

Light Maya verzija:

Linux Mint Faenza ikonice

Dark Maya verzija:

Linux Mint Faenza ikonice

Dan slobode softvera u Srbiji

G+ SFD

Dan slobode softvera (eng: Software Freedom DaySFD)  je godišnja proslava slobodnog softvera širom sveta. Osmišljen tako da upozna javnost sa slobodnom softverom.

Dan slobode softvera u Srbiji

Povodom obeležavanja dana slobode softvera širom sveta 15. Septembra, u galeriji “Ozon” sa početkom u 13 časova biće održan događaj kojem će prisustvovati zajednice koje se bave slobodnim softverom u Srbiji.


Pored uvoda u slobodan i softver otvorenog koda (eng: Free/Libre and Open Source SoftwareFLOSS), pričaće se o upotrebi slobodnog softvera u svakodnevnom životu i preduzećima.

Posetioci će moći da saznaju koji su to popularni besplatni i slobodni programi, da saznaju više o zajednicama u Srbiji i kako dobiti pomoć od njih.

Planirani program će trajati od 13 do 17 časova, dok će nakon toga biti međusobno druženje posetilaca i članova zajednica.

Zajednice koje će prisustvovati ovom događaju su Mozilla Srbija, Ubuntu Srbija, Linux Mint Srbija, LibreOffice Srbija, LiBRE! tim, LUGoNS i Slackware Srbija. Svoju podršku na tom događaju daće i Piratska partija, SrboDroid tim i neformalna grupa SUNCE.

Događaji su objavljeni na Fejsbuku i G+ društvenim mrežama gde se možete prijaviti da ćete prisustvovati.

Vidimo se! :)

Mint Linux zajednica Srbija [INTERVJU]

mint-logo

Posle duže potrage za odgovarajućom linux distribucijom, naišao sam na Linux Mint, tačnije Linux Mint zajednicu Srbije. U ovom postu ću vas upoznati sa Srpskom Mint zajednicom.

Mint Linux zajednica Srbija [INTERVJU]

Uključio sam se na forumu i video da je zajednica funkcionalna i jednostavno odlična. Pročitajte zašto.

Kada je nastala linux distribucija Mint Linux?

  • Linux Mint distribucija je nastala posle godinu ipo od osnivanja Ubuntu distribucije, tačnije decembra 2005 godine, dok je zvanična prva verzija Linux Mint distribucija u javnost izažla 26. Avgusta 2006 godine, pod kodnim imenom Ada 1.0.

Kada je osnovana Mint Linux Srbija i kako je nastala?

  • Linux Mint – Zajednica Srbije prvi put je formirana od strane par entuzijasta i zaljubljenika u ovaj (po nama) sjajan operativni sistem, krajem 2007 godine. Nažalost zbog mnogobrojnih privatnih obaveza, nedostatka finansija, iskusnog kadra i volontera, već krajem 2008 godine zajednica se ugasila ili bolje rečeno zamrzla na neodređen vremenski period.
    Ponovno reaktiviranje zajednice desilo se ove godine tačnije 13. Januara 2012. Ovog puta dosta pametniji i mudriji, sa dosta iskusnih ljudi, tehničara, programera, dizajnera i volontera krenuli smo veoma ozbiljno u celu ovu priču. Hteli smo ponovo da aktiviramo sve resurse i da budemo “krivci” za podizanje svesti o Linux operativnom sistemu na teritoriji Republike Srbije a i šire. Kako je Linux Mint počeo da biva sve popularniji na globalnom “market share” tržištu, mi smo uvideli sjajnu priliku da ljudima kroz simpatične primere, dopadljiv dizajn, približimo ideju o Linuxu, njegovim prednostima i njegovim manama, kao i mogućnostima za rad u svakodnevnom životu, raznim prilikama, kod kuće, pa i na poslu.
    Naši podaci o posećenosti su samo dokaz da radimo ono što je i bilo očekivano, svakog dana imamo sve veći broj posetilaca i ime zajednice se širi u dobrom duhu i pozitivnoj atmosferi. Ljudi se raspituju o zajednici, dobijamo dosta mejlova o predlozima, saradnjama i slično.
    Nastali smo potpuno spontano i amaterski a ispostavilo se da smo napravili odličan posao i da prerastamo polako u profesionalce nudeći ljudima uvek zanimljiv, dopadljiv i raznoliki sadržaj na našim stranama.

Čuo sam da je Mint Srbija bila osnovana neformalno pa ste nailazili na neke probleme, ali za kratke vreme ste sve uspešno rešili, da li je to istina?

  • Da, Linux Mint – Zajednica Srbije je u početku osnovana neformalno, ali nam je od prvog dana bila zamisao da to vremenom podignemo na viši nivo i budemo direktni zastupnici Mint distribucije za našu Zemlju Srbiju. Nisam baš siguran oko problema i pitanja, ako ste mislili na tehničke probleme to ste u pravu, kao i mnogi početnici imali smo vatrena krštenja sa problemima ali srećom imamo iskusan i kvalitetan kadar medju našim “mintašima” takvi problemi su se vrlo brzo otklanjali i sređivali.
    Trenutno je naša zajednica direktno podržana od strane vodećih ljudi LinuxMint projekta, imamo i naš oficijalni tim za prevođenje sistema na srpski jezik, imamo i prilagođenu wiki stranicu, blog/portal, aktivan forum i još dosta zanimljivih i primamljivih sadržaja za svačije ukuse.

Za koga je namenjena distribucija Mint?

  • Linux Mint distribucija je namenjena za sve one kojima treba jedan odličan i pouzdan sistem. Sistem koji će da radi po principu, instaliram ga i to je to. Ne morate da se maltretirate da instalirate koje-kakve drajvere, čipsetove za ploče, raznorazna čuda… Ne, ovde u 99% slučajeva sve radi odmah po instalaciji. Mint je u prednosti u odnosu na druge distribucije jer poseduje DVD verziju sistema u kome je ubačeno sve od audio / video dodataka, pretraživači, IM klijenti i još mnogo toga… Na Vama je samo da ubacite disk za instalaciju, instalirate sistem za manje od 15 minuta i vi imate jedan kompletan i savršen sistem koji ima apsolutno sve što je prosečnom korisniku dovoljno i što zadovoljava njegov rad na računaru, pritom da ne zaboravimo da je ovo sve besplatno i legalno. Mint je takođe namenjen ljudima koji su upravo migrirali sa Microsoft Windows platforme, i on je idealan za ljude u prelaznim vremenima, idealan jer ima najmanje problem od svih distribucija, ima jako kvalitetnu podršku i jako veliku zajednicu širom sveta. Mint je sve ono što ubuntu nikad nije bio, sve probleme koje ima ubuntu Mint ih nema, a to je stabilan sistem i sistem koji je namenjen isključivo korisnicima i upravo ti korisnici se pitaju šta će biti u narednim verzijama Mint-a. Rukovodeći ljudi ove distribucije su odlučili da ni jedan korak ne urade a da pre toga ne pitaju za savet i mišljenje ljude iz svojih svetskih zajednica, tek kada se svi slože neka novost se ubacuje u sistem. Jedino Mint radi po ovom sistemu, sluša svoje korisnike i pravi sistem onako kako oni žele, a ne kako želi par ljudi iz vrha uprave, po tome je i jednistven i to se ljudima sviđa, što mogu da učestvuju u njegovom stvaranju i aktivnom unapređivanju. Mint svetska zajednica raste iz dana u dan i beleži neverovatan porast u zadnjih 2 godine.

Kako se pridružiti vašoj zajednici?

  • Da biste postali član naše zajednice, dovoljno je registrovati se na našim forumima i učestvovati u diskusijama. Time ste legitimni član prve srpske Linux Mint Zajednice. MI veoma brinemo o svim našim korisnicima, kod nas na zajednicama vlada pozitivan duh i atmosfera, ne volimo diktaturu, brisanje komentara (ukoliko nisu vulgarni naravno) i raznorazne stvari koje ljudi osećaju na svojoj koži na većini drugih domaćih foruma. Mi se zalažemo za slobodu govora i različitost mišljenja, iz tog razloga mi smo za samo mesec dana postojanja od nule dospeli na 100 aktivnih članova i preko 4000 komentara, preko 78.000 pregleda foruma i preko 200 novih poseta svakog dana, što nam je posebno drago jer je to pokazatelj da idemo u dobrom smeru. Takođe urednici na forumu brinu svakodnevno o našim članovima, neki su tu aktivni i 24h pa i u pola noći da vam iskrsne problem imaćete mesto gde možete da se obratite za pomoć, savet, predlog. Naša zajednica je otvorena za sve vrste i vidove saradnji, pomoći, podrške i mnogo toga. Kao i Linux Mint, mi takođe slušamo svoje članova i po njima “krojimo” forum, blog, wiki… ako se njima nešto ne sviđa mi to sklanjamo, onda oni predlože šta bi bilo korisno za sve na forumu i mi to uradimo, dakle imamo jedan zdrav, prav i pozitivan pristup u komunikaciji i ne tako retko, dobijamo pohvale od raznih ljudi za naš doprinos linux zajednici u Srbiji i komunikaciju koju ostvarujemo sa našim čitaocima, forumašima i posetiocima.

Mnogi ljudi preve debele razlike između Windowsa i Linuxa i misle da je linux misaona imenica. Koji je najbolji način za prelazak?

  • Da se razumemo na početku. Postoje određeni programi i određene stvari koje mogu samo da se rade na Microsoft WIndows platformi, kao što su raznorazni mašinski programi, CNC, programi za tekstil, razni programski jezici i slično. Ipak ona većina korisnika, koji spadaju u kategoriju korisnika koji gledaju filmove, serije, slušaju svoju omiljenu muziku, ćaskaju putem video konferencija ili čet soba sa svojim prijateljima, surfuju internetom, pišu knjige, poeziju, romane – dakle koriste Office pakete… Za sve ove ljude umesto da daju na hiljade dolara za licence na Microsoft Windows sistemu, sve to dobijaju besplatno na Linux sistemu + dobijaju besplatnu tehničku podršku za sve navedene programe koje instaliraju.
    Što se tiče misaone imenice… nažalost jeste. Linux je u svetu a naročito u Srbiji i dalje misaona imenica, upravo svrha i postojanje ovakvih zajednica širom sveta, približava ideju i folozofiju GNU/Linux tematike, objašnjava kroz slikovite primere zašto Linux a ne Windows i još mnogo korisnih stvari.
    Najveći čovekov strah je upravo strah od ne znanja!

Šta bi poručili korisnicima Minta, a šta onima koji planiraju da pređu?

  • Postojećim korisnicima Linuxa bi poručili da posete naše strane i da nam se pridruže u borbi protiv monopolističkih stavova, borbi za slobodu izbora operativnog sistema. Onima koji su i dalje na Windows platformi a žele da probaju neki Linux, preporučujemo Linux Mint, preporučujemo da se učlane na naš forum, da pitaju slobodno za savet da se ne stide i ne plaše, jer zaista za tim nema nikakve potrebe. Mnogi ljudi dolaze kod nas i rečenicu počnu: “Znam da je ovo glupo pitanje ali…“, mi tu obično odmah odgovorimo, ne postoje glupa pitanja, postoje samo glupi odgovori!